Imamo li snage da pomogne malom Jakši? Potrebno još oko 10000 evra!
Jakša Vasilijević ima 4 godine i još uvek nije napravio prvi korak. Tokom trudnoće, Jakšina mama je imala jedan hematom blizu ploda, te je njena trudnoća detaljnije praćena. Sve je bilo u redu, ali nakon jednog redovnog pregleda u osmom mesecu trudnoće, morao je hitno da se obavi porođaj. Mesec dana Jakša je bio na respiratoru, mesec i po dana u inkubatoru. Ostao je bez kiseonika, nedostaje mu likvor u mozgu, ne hoda…
Uprkos svemu on je jedan veseo dečak. Jakši je dijagnostikovana cerebralna paraliza, a kako bi mu se stanje popravilo, neophodno mu je lečenje u inostranstvu, kao i rehabilitacije. Za Jakšin prvi korak potrebno je puno novca. Njegova porodica se bori I snalazi kako zna I ume… Želju da pomognu pokazali su I mnogi Obrenovčani, tako da su organizovani fudbalski turniri gde su prikupljana sredstva za Jakšino lečenje. Ove nedelje organizovan je I veliki humanitarni koncert u našem gradu, gde je prikupljeno još novca… Ali borba za Jakšino lečenje, mora da se nastavi… Pored roditelja koji su na prvoj liniji fronta, Jakšin deda Joviša, daje sve od sebe da jednog dana sa svojim unukom zaigra fudbalsku utakmicu:
– Jakša je operisan 11.10.2017. u klinici Medikus. Operisao ga je tim ruskih lekara. Trenutno se oporavlja, pošto 2.5 meseca ne sme da vežba hodanje. Ima dva hematoma koje trenutno saniraju lekari i tehničari u našem Domu zdravlja. Poted toga dve fizioterapeutkinje vežbaju sa njim gornji deo tela, stomak i vrat. Oko 10. januara 2018. sa majkom odlazu na tretman i vežbe u Institut za cerebralnu paralizu gde je planirano da ostane oko tri meseca. Tada bi trebalo da ide u kliniku “Glavić” u Dubrovnik ili Zagreb na tretman za prohodavanje na trenutno najsavršeniju Švajcarsku robot metodu. Jedan tretman je 185€ i treba ih 90! Za ta tri meseca potrebno je platiti stan i hranu. To bi koštali oko 18.000€. Trenutno sa novcem od koncerta i onog na računu Budi human ima oko 900.000din, plus treba da se prebaci od poruka oko 100.000din. Znači trenutno imamo oko 1.000.000.
Ove nedelje održan je humanitarni koncert za “Jakšin prvi korak”:
– Što se tiče koncerta svi sa kojima sam razgovarao komentarišu da je mali odziv, ali ja sam prezadovoljan sa svakom cifrom, a i sa spremnošću direktora Doma culture, Ivana Jegorovića, da nam uvek ustupi bilo koji deo za aktivnosti. Sada može da se dobije pozorišna sala za neku dobru predstavu, samo ako uspem da dogovorim sa nekim pozorištem.
Kako se Jakša sada oseća?
– Jakša samo što ne može da hoda ostalo je sve dobro. Mentalno je očuvan i lekri su doneli rešenje da treba da krene i u obdanište u pratnji ličnog pratioca. Obožava Sundjer Boba, voli da se igra se bratom, vežba sa majkom, igra igrice na telefonu… Znači, baš kao i svaki njegov vršnjak…
Da bi Jakšina porodica bar na trenutak odahnula, potrebno je oko 10 000 evra. Mogu li Obrenovčani, vodjeni primerom žitelja Kragujevca, koji su se digli na noge i prodrmali celu Srbiju za njihovu Teodoru, da učine još nešto za malog Jakšu? Maja Lazarević, voditeljka na kragujevačkom radiju “Bravo” bila je jedan od glavnih inicijatora kada je trebalo u rekordnom roku prikupiti 350.000 evra, da Teodora Vranješević ode na transplataciju koštane srži:
– Akciju je započela grupa mojih prijatelja, a pošto ja znam dosta ljudi, krenula sam u akciju I na društvenim mrežama i po gradu i to se brzo pokrenulo. I u slučaju Teodore se pokazalo da su ljudi su humani ,samo ih treba pokrenuti, a u Kragujevcu je krenula lavina. Bilo je postavljanje kutija po svim lokalima, svi preduzetnici su radili za Teu (ceo jednodevni pazar), odazvale su se sve društvene institucije, gotovo da nije bilo čoveka koji u našem gradu nije znao da Teodori treba pomoć. Svako se trudio da pomogne na svoj način. Fotograf Miloš Mirković je uradio je predivnu stvar, svako ko je imao dokaz da je uplatio novac kao donaciju za Teodoru, od njega je imao besplatno fotografisanje, imamo i slučaj mladenaca koji su zamolili goste da na venčanje ne donose cveće, već da novac koji bi odvojili za to stave u “kutiju za Teodoru”… Tih dana sam baš bila ponosna na moj grad, ali i na sve nas u Srbiji… I hvala Bogu, naša Teodora se opravlja…
Upravo tako… Naša Teodora se oporavlja… I sigurni smo da će i naš Jakša prohodati… Ali potrebna je lavina i u Obrenovcu… Snaga ljudi…
