Mama koja ima vremena za sve!
Da odlazak na trudničko ili porodiljsko bolovanje, ne mora da znači izležavanje po ceo dana, šetnju od stolice do kreveta, ne baš aktivan društveni život, u poslednje vreme pokazuju mnoge mame u Obrenovcu. Ne dozvoljavaju da ih ovo blaženo stanje i slatke, ali ne i lake obaveze odvoje od stvari koje vole i koje su samo njihovo zadovoljstvo. Neke, to zadovoljstvo, odnosno hobi, pretvaraju u dodatnu zaradu za svoju porodicu…
Aleksandra Karić, mama petpmesečne Natalije i trogodišnjeg Alekse, uveseljava naše najmladje sugradjane, a njihovim mamama olakšava neke od obaveza. Aleksandra pravi torte od papira:
Ove torte su, pre svega, jako zgodne za decu koja idu u vrtić. Izgledaju atraktivno, a unutra mame i tate mogu da stave omiljene slatkiše svojih klinaca, odnosno ono što je dozvoljeno doneti u vrtić.
Odakle ideja da kreneš da praviš papirne torte?
I za Prvi i za drugi Aleksin rodjendan sam pravila razne i jestive i nejestive djakonije. Kao i svaka mama, naročito kad vam je prvo dete, pa nemate iskustva, a želite da taj rodjendan izgleda kao iz bajke, davala samsve od sebe da ispunim neka svoja očekivanja u ulozi mame. Dok sam tražila na internetu razne ideje, videla sam i snimak kako se prave papirne torte . Svidela mi se ideja, napravila drugarucinom sinu za rodjendan, svi su se oduševili i tako je krenulo…
Koliko je tebi bitno da osim svih kućnih obaveza imaš i neku zanimaciju, koja tebi pričinjava zadovoljstvo?
Pravljenje ovih torti je za mene stvarno uživanje. Iako pored njih dvoje gotovo da nemam slobodnog vremena , ipak vreme koje trošim na torte je na neki način vreme posvećeno meni, jer uživam i sa nestrpljenjem iščekujem svaku novu tortu. Mislim da svaka žena, svaka mama, mora da nadje vreme za sebe, da radi nešto za svoju dušu. Kada je krenulo ovo sa tortama, dobila sam savet od jedne divne žene “Videćeš, sve što napraviš svojim rukama- isplati se”! I zaista se isplati, u svakom smislu… zadovoljna sam, igram se sa mojim tortama, otkrivam neke talente, za koje nisam ni znala da ih imam, druge mame su zadovoljne, klinci posebno, a tu je it a neizbežna priča o novcu. To je simbolična zarada, ali meni znači!
Koliko te ovo ispunjava i kao majku?
Mnogo! Prvo zato što uvek mogu da obradujem svoju decu ili da im pomognem da oni obradju nekoga. Ako pričamo o zaradi, sav novac koji zaradim od torti – trošim na njih i njihova sitna zadovoljstva . Recimo, sada sam skupila novac za novogodišnje poklone, a priuštićemo sebi i porodično, novogodišnje slikanje. To bismo verovatno uradili i da nije torti, ali sa njima, kućni budžet lakše to podnosi!
Kako Aleksa reaguje kad vidi neku tortu koja mu je interesantna… Da li moraš da ih kriješ?
Ne, Aleksa je prvi mali kritičar. A kako su deca uvek iskrena, zna on da kaže: “Ta torta mi se ne svidja jer ima rog!”… Rog je ustvari ono usamljeno parče na vrhu, ali, isto tako, često me obraduje kad ustane (jer sve pravim dok oni spavaju), vidi torte na stolu i onda kaže: “Mama, ova je sjajna, baš mi se dopada!”… Zanima ga i za koga je koja, tako da moram uvek da mu kažem ime deteta…
Muškarci nisu baš vični oko pravljenja torti, ali upetlja li ponekad i muž svoje prste?
On, verovatno kao i svi drugi muškarci, ide u nabavku! Ide po trake, tacne, kutije ili celofan za pakovanje, papire, lepak… Postao je pravi stručnjak!
Koji su najčešći motive za torte?
Najčešće pravim torte sa motivima iz crtanog filma “Zaledjeno kraljevstvo” , Elza je omiljena junakinja, ali i Minnie, i to uglavnom roze boje! Najviše se obradujem temi koju do sad nisam radila!
Aleksandrine torte od papira stigle su i u Italiju, Crnu Goru, Švajcarsku… Ipak, dok uživa na porodiljskom bolovanju i čeka dan kada će se ponovo vratiti na posao, a to znači svakodnevno putovanje za Beograd, njene torte često možete videti i u autobusu, putuju da obraduju nekog mališana, jer mame iz Obrenovca su pokazale da hoće da pomognu jedna drugoj, tako da od usta do usta, ovaj dobar primer mame koja za sve nadje vremena, daleko se čuo!